I tako…Prolaze dani,meseci godine ,a ja I dalje ne znam kako sam dospeo u ovu situaciju.Lepo mi je,sve mi se čini lepšim,vedrije,šarenije.

Probao sam sve ,ali ne mogu protiv sebe.

Mislio sam da to meni ne može da se desi ,da sam nedodirljiv,kamenog srca,visokih principa,I da ću lično praviti svoj svet onako kako ja želim.

Ljubav…Definiši mi ljubav,šta je to? Da li je to osećanje,hemija,samo mašta ili Božiji blagoslov?

Ne znam šta je,ali znam da kad kod zaljubljenog čoveka malo dublje zagrebeš videćeš lice ljubavi,tugu,suze,bol,sreću,ljubomoru,neizvesnost I nevini blistavi osmeh I prodoran pogled.

Nije bitno da li čovek ima 20,35 ili 60 godina,ljubav ga čini umiljatim detetom I takvi smo svi bez obzira ko smo I odakle smo,.kojoj kulturi ili religiji pripadamo.

Postavljam sam sebi pitanje, da li su Kupidon I Narcis bili braća?

Mnogo je sličnosti izmedju njih,oboje su oličje ljubavi…Ali na različit način.

Kupidon je delio ljubav drugima…Ali se zaljubio u prelepu Psihu.

Mnogo prepreka je stojalo izmedju njih,baš onakvi kakvi su u stvarnom životu,

Puno govori da je ljubav jedna večita borba I da se isto tako za nju vredi boriti.

Nakon te pregršt I ne iscrpljive ljubavi kao plod tog božanstvenog blagoslova došla je I ćerkica po imenu Zadovoljstvo…

Da li samo ja ili I vi primećujete da su imena bogova data po našim osećanjima?

To bi moglo značiti da svako ima Boga u sebi I da je isto toliko poseban koliko I ostali ljudi.

Jedino što nam treba da bi smo osetili ono što čini pravu sreću ,jeste strpljenje I upornost,plemenitost I vera u sebe i u druge…

A sa druge strane postoji I ljubav prema nama samima,koja se opisuje preko Narcisa,prelepog mladića koji je dane provodio kraj obale reke tražeći duboki odraz svoje duše .

Nije je našao,gledao je samo svoje lice ,nije video I nije znao da je ljubav lepša u dvoje .Nije shvatio da je lepota prokleta ako nemaš sa kim da je deliš,a mogao je.

Narcis nam govori da svaki čovek ima I dozu sebičnosti,samoljublja I slepila.

Sve u svemu ljubav jeste lepa ali je I slepa,što govori da u nama ima dve podjednake, iste te ljubavi koja nekad nadmaši jedna drugu,ali vremenom sve to dodje u ravnotežu I čini nas jednom osećajnom I brižnom celinom koju će I neko drugi voleti,bez obzira šta uradili.